Čileanski Trezor pokreće blokčein platformu za obradu platnog prometa

Čileanska generalni Trezor Republike (TGR), koji nadgleda prikupljanje poreza u zemlji, pokrenuo je blokčein platformu za obradu plaćanja, navodi se u saopštenju za medije objavljenom 19. decembra.

TGR - koji je u okviru Ministarstva finansija - navodno se prvi put sastao sa Odeljenjem za digitalnu vladu Generalnog sekretarijata Ministarstva Predsedništva Čilea kako bi razgovarali o pilot projektu u oktobru 2018. godine. U tom trenutku, zvaničnici su najavili kreiranje blokčein platforme za povezivanje građana, finansijskih posrednika i dobavljača.

Prema saopštenju iz decembra, pilot platforma je pokrenuta. Platforma skladišti transakcije koje čileanske javne institucije obrađuju - kao što su plaćanje poreza ili takse za registraciju patenata - na blokčeinu. Pre upisa transakcije, svi nodovi koji učestvuju u procesu su obavezni da je odobre.

TGR izveštava da se nada da će zajednička baza podataka koja se koristi i od strane vlade i od institucija i od banaka pomoći da se eliminišu nepodudarnosti u podacima, smanji vreme utrošeno na isplate, kao i da se smanje operativni troškovi, uz istovremeno obezbeđivanje neophodnog nivoa bezbednosti za lične podatke.

Čileanska vlada istražuje blokčein u nekoliko oblasti, uključujući energetski i finansijski sektor. U aprilu, čileanska nacionalna organizacija za energetsku regulaciju objavila je pokretanje projekta zasnovanog na itirujum (ETH)  blokčeinu, kako bi se upisali podaci iz energetskog sektora zemlje.

Čileanski parlament sada razmatra nacrt zakona o usvajanju blokčeina koji su predstavili lokalni poslanici u oktobru. Predlog predlaže provođenje studija o prednostima sigurnosnih i energetskih rešenja zasnovanih na blokčeinu.

https://rs.cointelegraph.com/news/chilean-treasury-launches-blockchain-platform-to-process-public-payments

Danas je bitkoinu deseti rođendan: Dokle smo stigli?

Današnji dan, treći januar, označava početak Satošijeve vizije o decentralizovanom monetarnom sistemu. Naime, trećeg januara 2009. je izrudaren prvi blok na bitkoin mreži, više poznat kao “Genesis block”. Ovim korakom je pismo o namerama (whitepaper) Satošija Nakamotoa, koji je objavljen 31. oktobra 2008. godine, doveden do realizacije, a deceniju kasnije bitkoin je postao stub nove tehnološke revolucije.

Kada je 2008. godine došlo do finansijske krize, postalo je veoma jasno da ljudi polako gube poverenje u banke, pa čak i u zemljama gde je već uspostavljeno potrošačko društvo, a ni tri kreditne kartice nisu dovoljne. Naime, upravo nakon ovog događaja ljudi su tražili alternative trenutnom sistemu.

Ovde nastupa Satoši, koji namerava da stvori kriptografski obezbeđeni i matematički verifikovan digitalni decentralizovani sistem. Zato na rudarenje prvog Genesis bloka ne treba samo gledati kao prvi blok koji je izrudaren, već kao početak nove monetarne filozofije koja ima za cilj da ukloni centralizovanu politiku fiat sistema.

Zbog originalne misli Satošija, uvek treba imati na umu da bitkoin nije samo nova investiciona ili imovinska klasa, već da je nešto mnogo veće od novca; otpor pojedinaca protiv establišmenta. Kao što bi Satoši rekao:

“Srž problema sa konvencionalnim novcem je poverenje koje je potrebno kako bi ono radilo. Mora se verovati u to da centralna banka neće da devalvira valutu, ali istorija fiat valuta je puna kršenja tih poverenja.”

Dokle smo stigli nakon 10 godina?
U početku, bitkoin je bio samo tema za malu zajednicu na internet forumima, ali tokom godina ovo se radikalno promenilo. Od manije na internetu kada je novembra 2013. bitkoin dostigao 1.000 dolara, do pojavljivanja na naslovnim stranicama medijskih velikana, danas je bitkoin na svom vrhuncu što se tiče usvajanja. Za nekog ko duže vreme prati kriptovalute, videti ih na vestima zajedno sa segmentom za deonice i kretanjem fiat valuta sigurno mora izazvati neki čudan osećaj.

Od prvih događaja koji su označili početak ulaska bitkoina u svakodnevni život čoveka, kao što je prihvatanje plaćanja od strane Microsoft-a 2014. godine i pojava na naslovnoj strani The Economist-a 2015. godine, danas smo daleko dogurali. Naime, bitkoin je na globalnom nivou postao igrač koji se ne može više ignorisati.

To možemo da vidimo sa pojavom institucionalnih investitora kao i voljom država širom sveta da stvore zakonski okvir za kriptovalute. 2018. godine bitkoin je čak postao i tema na sednici generalne skupštine UN kada je premijer Malte Josef Muskat govorio o kriptovalutama i izjavio:

“Kripto je neizbežna budućnost novca”

Ovim možemo videti da uprkos neprestanim izjavama da je “bitkoin mrtav” i da je bio samo prolazna stvar u svetu tehnologije, on ipak nastavlja da pruži otpor. Na neki način danas se na bitkoin gleda kao na nešto što bi svako trebao da poseduje.

Sada nam samo ostaje pitanje špekulativne prirode, dokle će napredovati bitkoin i gde će biti za 10 godina? Ovo će samo vreme pokazati, a ukoliko sada stvarno kreće sledeći ciklus rastućeg tržišta, 2019. godina a i budućnost zasigurno deluju obećavajuće.

https://rs.cointelegraph.com/news/today-is-bitcoins-10th-birthday-how-far-have-we-come

Poslanik države Njujork najavio stvaranje prve radne grupe za kriptovalute u SAD

Poslanik u parlamentu države Njujork je najavio na Fejsbuku 3. januara da će država imati radnu grupu za kriptovalute, prvu takve vrste u SAD.
Klajd Vanel, poslanik u njujorškom parlamentu i predsedavajući Pododbora za Internet i nove tehnologije, je izjavio da je Njujork postao prva federalna jedinica u SAD koja je osnovala radnu grupu za kriptovalute koja ima za cilj proučavanje propisa, upotrebe i definicije digitalne valute. Guverner Endrju Kuomo je potpisao zakon “O izučavanju digitalnih valuta” 21. decembra 2018.

Još u junu, Odbor za bankarstvo je glasao za stvaranje radne grupe za digitalne valute. Članovi radne grupe (inženjeri, potrošači, investitori, blokčein kompanije i akademici) koje su imenovali guverner, Senat i parlament će biti u obavezi da podnesu relevantne izveštaje do 15. decembra 2020. godine.   

U izveštaju će se proučiti uticaj propisa na razvoj digitalnih valuta i blokčein sektora unutar države, uticaj kriptovaluta na uplate poreza i transparentnost tržišta digitalnih valuta.

Komentarišući inicijativu, Džuli Samjuels, izvršna direktorka neprofitne organizacije koja predstavlja tehnološke kompanije iz Njujorka, Tech:NYC, navodi da će “kriptovalute i blokčein tehnologija uticati na finansije i mnoge druge sektore širom sveta u godinama koje dolaze”. Vanel navodi:

“Njujork je finansijski predvodnik u državi. Njujork će biti predvodnik i što se tiče dobre finteh regulative. Radna grupa stručnjaka će pomoći da uspostavimo ravnotežu između blokčein sektora i ekonomskog okruženja kriptovaluta i zaštite investitora i potrošača u Njujorku.”

Druge federalne države u SAD su uvele zakone kojima kreiraju organe državne uprave koji će proučavati potencijalni uticaj blokčeina i kripto sektora na trgovinu. U junu je guverner Konektikata potpisao zakon kojim se osniva radna grupa za proučavanje blokčein tehnologije. Zakonom su utvrđeni vremenski okviri za istraživanje i pružanje izveštaja o potencijalnoj upotrebi kripta u kriminalnim aktivnostima.

https://rs.cointelegraph.com/news/proof-of-keys-event-aims-to-challenge-perceived-centralization-of-cryptocurrencies

Volstrit Žurnal: Kripto u velikoj meri upotrebljavaju samo programeri

Bitkoin i blokčein tehnologija su pronašli svoje primene u realnom svetu, navodi se u članku objavljenom u Volstrit Žurnalu (WSJ) 1. januara.


Prema navodima iz Volstrit Žurnala, u 2017. je razvoj bio u senci potere za bogaćenjem. Sa početkom 2018. svi su se pitali da li će se hajp nastaviti, a na kraju 2018. znamo da je odgovor “ne”.

Endi Bromberg, osnivač Coinlist-a, smatra da u sledećem koraku treba razviti proizvod koji će ljudi koristiti. Međutim, prema navodima iz WSJ:

“Bitkoin i stotine drugih digitalnih valuta koje su se pojavile tokom godina i dalje se uglavnom koriste od strane programera.”


Kreiranje aplikacija na Itirijum (ETH) platformi je mnogo manje intuitivno od platformi koje se ne baziraju na blokčeinu. Za Itirijum, ne postoje kompleti alata za razvoj koji su dostupni za izradu aplikacije za iOS ili Android, tako da “izgradnja slične aplikacije za Itirijum platformu uključuje razvoj čitavog skupa alata za povezivanje aplikacija sa samom platformom”.

Ipak, institucionalni investitori bi mogli da se pojave u većem broju kada Bakkt pokrene Intercontinental Exchange (ICE), operatera Njujorške berze (NYSE). Vremenski okvir za uvođenje u ponudu Bakkt bitkoin (USD) dnevnih fjučersa će biti definisan početkom 2019. godine.

U članku se navodi da “uprkos ulasku nekih uglednih igrača sa Volstrita, više je bilo prevaranata.” Ovo je u koliziji sa izjavom Džeda MekKejleba, sosnivača Stelara, koji je nedavno izjavio da je “devedeset posto ovih projekata ( ne uključuju bitkoin, stelar ili itirijum) bezveze.”

Volstrit Žurnal je nedavno objavio istraživanje prema kojem je na stotine kripto ponuda pokazalo znakove prevarantskih aktivnosti, sa neverovatnim povraćajima i plagijatima.

https://rs.cointelegraph.com/news/proof-of-keys-event-aims-to-challenge-perceived-centralization-of-cryptocurrencies

Regulator tržišta iz Hong Konga ne želi da da zeleno svetlo za Bitmain-ov IPO

Regulator tržišta akcija iz Hong Konga navodno ne želi da dopusti Bitmain-u, proizvođaču rudarske opreme, da sprovede IPO u gradu. Lokalni medij na engleskom jeziku South China Morning Post (SCMP) preneo je ovo u članku objavljenom 19. decembra, od strane anonimnih izvora.

Navodeći dva "izvora koji su upoznati sa ovim pitanjem", SCMP je kritikovao planove rudarskog giganta Bitmain-a da izađe na berzu, samo dan nakon što su iz Hong Kong berze (HKEX) izjavili za Cointelegraph da su svi izveštaji o oklevanju od strane kompanije bile "glasine".

Prema izvorima, regulator tržišta iz Hong Konga smatra da je "prerano za bilo kakvu platformu za trgovanje kriptovalutama - ili poslovanje povezano s industrijom - da prikupi sredstva putem IPO-a u Hong Kongu pre nego što se uspostavi odgovarajući regulatorni okvir".

Kao rezultat toga, SCMP sugeriše da trenutni uslovi "mogu biti nepremostiva prepreka" za Bitmain i druge kripto kompanije koje planiraju pokretanje IPO-a.

Kontroverze okružuju planove rudarskog giganta za IPO još od kako su glasine o njima kružile u zajednici ranije ove godine.

Razni faktori - poput navodne loše prodaje - već su doprineli sumnji u verovatnoću da IPO bude uspešan.

HKEX je u međuvremenu ponovio da odbija da komentariše slučaj Bitmain kada ga je upitao SCMP

https://www.altcoinstalks.com/index.php?action=post;board=223.0

Coinbase izvršio najveći transfer kriptovaluta u istoriji

Glavna kripto berza i pružalac usluga kripto novčanika Coinbase, nedavno je napravio, kako tvrdi, najveći transfer kriptovaluta, prema objavi kompanije od 19. decembra.

Prema objavi, 5% svih bitkoina (BTC), 8% svih itirijuma (ETH) i 25% svih lajtkoina (LTC), zajedno sa "mnogim drugim sredstvima" premešteno je na novu ’cold storage’ infrastrukturu, a kompanija "veruje da je ovo najveća kripto migracija ikada zabeležena."

Coinbase izveštava da je prošle nedelje kompanija "dovršila migraciju na blokčeinu od oko 5 milijardi dolara (kako je procenjena vrednost u završnoj nedelji 7. decembra 2018. godine) u kriptovalutama sa generacije tri na generaciju četiri ’cold storage’ infrastrukture".

Najnoviji sistem za skladištenje podataka - koji kompanija navodno koristi za svoj ’cold storage’ - počinje sa "visoko kontrolisanim i revidiranim procesom generisanja ključa i nastavlja se sa skladištenjem globalno distribuiranog ključa i sistemom za odobrenje transakcija".

Prema Coinbase-u, ovaj sistem je prvobitno bio korišćen za njihov kastodi sistem, koji je lansiran u julu, kako je izveštava Cointelegraph.

Danas je Cointelegraph objavio da je Coinbase pokrenuo edukativni projekat koji korisnicima omogućava da zarade kriptovalutu dok uče o tome.

https://rs.cointelegraph.com/news/with-90-percent-of-monero-mined-attention-turns-to-tail-emission-from-2022

Rudarski pregled: Rudarenje kao izvor prihoda

U odnosu na prošli izveštaj i dalji pad cena na tržistu, isplativost rudarenja sa grafičkim karticama (GPU) je svedena na minimum i zavisi od tarife električne energije koje se koristi. Na tržistu su trenutno popularni ASIC majneri sa manjom potrošnjom (oko 1kW/s) koji imaju šanse za otplatu i pristojan profit. Dok čekamo da se cene valuta vrate na nivo solidne profitabilnosti, detaljnije ćemo se upoznati sa FPGA majnerima.

Opširnije o FPGA rudarenju:
FPGA je skraćenica od “Field-Programmable Gate Array” što ukazuje na njihovu mogućnost višestrukog programiranja. Kada se pravilno konfiguriše, svaki element u FPGA može raditi istovremeno i paralelno. Iz ugla rudarenja kriptovaluta FPGA uređaji kombinuju najkorisnije elemente grafičkih procesora i ASIC-a. Prema statistikama, određene FPGA ploče izvode kalkulacije od 3 do 100 puta brže od GPU-a dok je potrošnja struje gotovo ista. U zavisnosti od algoritma, FPGA je u rangu sa ASIC majnerima. Prednost u odnosu na ASIC majnere je što nisu ograničeni samo na jedan algoritam, a takođe su otporni i na forkove. Za sada se najčešće koriste za naučna istraživanja, potrebe vojske, u modeliranje vozila, satelitima, komunikacionim centrima itd. Njihova standardna upotreba zahteva visok nivo pouzdanosti. S druge strane, kod rudarenja kriptovaluta nije toliko važno ako hardver proizvodi povremenu grešku. Zbog ovoga, moguće je overklokovati FPGA izvan njihovih specifikacija, a da to ne utiče drastično na njihovu snagu i toplotu.

Zbog svoje fleksibilnosti i arhitekture, FPGA ploče nije jednostavno pustiti u rad. Za razliku od GPU-a koji funkcioniše na određeni način i sve što treba da uradite je da podesite frekvenciju i da prilagodite BIOS i softver za rudarenje. Za korišćenje FPGA ploče ipak je neophodno poznavanje programiranja na višem nivou. FPGA ploča mora biti programirana od nule, kako bi mogla da obrađuje određeni algoritam. Programski jezici koji se koriste u ovu svrhu su Verilog ili VHDL. Jednom kada je program napisan za FPGA, on mora biti "učitan" tim programom. Program je zapravo samo 'konfiguracija' različitih logičkih elemenata unutar FPGA. Ova konfiguraciona datoteka se naziva bitstream. Programeri imaju mogućnost da napišu sopstvene bitstream aplikacije i objavljuju ih za potrebe čitave zajednice ili kao privatne aplikacije dostupne samo kupcima sa pretplatom. Zahvaljujući bitstream programima FPGA ploče takođe možemo koristiti čim ih priključimo (plug and play), tada FPGA postaju sve više zanimljive za prosečnog rudara. Svakako treba obratiti pažnju na razvoj ovih uređaja jer oni mogu postati budućnost rudarenja.

Ipak, postoji nekoliko razloga zbog kojih FPGA ploče nisu uspele da uđu u široku upotrebu. U njihove mane spadaju visoka cena, ograničena raspoloživost i neefikasnost u odnosu na ASIC majnere na određenim algoritmima. Za razliku od FPGA, ASIC je ‘plug and play’ hardver, jednostavniji je za korišćenje i očigledno je to odlučujući faktor njegove dominantnosti na tržištu. Ako se pojednostavi svaki aspekat upotrebe, nadamo se da će se stvoriti povoljni uslovi za FPGA rudarenje. Ova vrsta rudarenja je dobra prilika da se uravnoteži GPU i ASIC rudarenje. Za one koji žele da poseduju izbalansiranu rudarsku farmu, najbolja strategija je da se pored GPU i ASIC majnera doda i FPGA. Na ovaj način pored stabilnosti GPU-a, možete dodati visko profitabilne, ali rizične ASIC majnere i znatno upotrebljivije FPGA uređaje.

https://rs.cointelegraph.com/news/mining-review-mining-as-a-source-of-income

Francuska: Nacionalni parlament odbio je poreske olakšice za vlasnike kriptovaluta

Donji dom francuskog parlamenta odbio je amandmane na promenu finansijskih zakona za 2019. godinu, koji bi olakšao oporezivanje na bazi kriptovaluta. Kako izveštava francuski poslovni magazin Capital 18. decembra.
Amandmani koje je odbio Nacionalni parlament se odnose na Zakon o državnim finansijama za 2019. godinu.

Kao što je lokalni portal preneo, Nacionalni parlament je odbio ukupno četiri predloga. Jedan od njih je bio da se uvede razlika između redovnih i povremenih kripto transakcija, nudeći lakši sistem oporezivanja za kasniji period.

Jedan od predloženih amandmana predviđao je povećanje godišnjeg obima transakcija koji se oporezuje sa 305 evra na 3.000 evra, ili čak 5.000 evra. Nacionalni parlament odbio je i predlog za praćenje hartija od vrednosti kod uvođenja kripto oporezivanja.

Kako je Cointelegraph objavio u novembru, predloženo je smanjenje stope poreza na kriptovulte sa 36,2% na 30%; ova izmena je bila pomenuta u parlamentu, ali je to pitanje ostalo nerešeno.

Šef francuske blokčein asocijacije Chaintech, Aleksandar Stančenko, izjavio je za Capital da porez vlade nije pružio nikakvu pravnu sigurnost za kripto investitore i trgovce. Štaviše, on smatra da mnogi od njih neće prijavljivati svoje prihode ukoliko ne dođe do promene zakona.

U junu 2017. godine, francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da bi voleo da francuska postane “startap nacija”. Ministar finansija Bruno Le Mer, složio se sa stavom predsednika, tvrdeći da je zemlja spremna za “blokčein revoluciju”.

U decembru, francuski poslanici su, na inicijativu Le Mara, predložili da se uloži 500 miliona evra u blokčein tehnologiju kako bi se u naredne tri godine uskladio sa državnim kursom.

Međutim, sveobuhvatni stav Francuske o kriptovalutama ostaje nejasan. Centralna banka zemlje nedavno je odbila da usvoji plan koji bi omogućio prodaju bitkoina (BTC) na kioscima cigareta, planiranim za januar 2019.

https://rs.cointelegraph.com/news/french-parliament-refuses-to-ease-taxation-for-cryptocurrency-owners